E, to nemojte raditi.
Imam prijatelja (inženjera) koji je sinu od 4 godine kupovao za ogromne pare techno Lego u ono doba, za dete od 16+ godina, a posle sam sastavljao danima sinčićev poklon.
Momak danas ima 21 godinu, i ne ume šraf da ušrafi....
Dakle, prvo prosto pravilo kod kupovine igračaka je - promislite kome zapravo kupujete.
Kupujete li igračku sebi, da se vi igrate?
Kupujete li onom detetu u sebi, koje nije imalo ništa slično?
Kupujete li BAŠ svom detetu?
Kupujete li svom detetu, ali da se zadivi rodbina? :)
Pazite, ništa od ovoga nije zabranjeno :).
Međutim, ako ćete kupovati igračku sebi, kupite detetu drugu - i onda lepo objasnite detetu šta je čije.
To vam je, inače, dobar početak - jer kasnije možete doći u situaciju da morate npr. šminku da delite i dogovarate šta je čije :).
Ako kupujete igračku svom detetu, obratite pažnju na deklaraciju.
Za koji uzrast deteta je igračka?
Verujte na reč da ne piše za džabe da neke igračke imaju sitne delove koje detence ispod tri godine može da proguta.
Viđala sam mnogo roditelja koji kupuju detetu igračke za stariji uzrast, misleći da će time "ubrzati" razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti - ni to nije mudro rešenje.
Ako mnogo omašite, može da se desi da dete igračka ne zanima, a da se roditelj frustrira time što dete "ne može da savlada nešto tako interesantno"...
Uvek je jako dobro rešenje da pokušate da odvojite dete u sebi od vašeg deteta.
Da me ne razumete pogrešno, nije da mi nismo grešile sa svojom decom..:).
Samo promislite uvek - za koga ta igračka zaista jeste.
Ilustracija: Made in China
Nema komentara:
Objavi komentar